Nasilje u sportu i pravna regulativa
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 11 | Nivo: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Niš

Sadržaj:
Uvod 3
1.Nasilje u sportu 4
2.Pravna regulativa 5
2.1.Sportsko pravo 7
3.Lična prava u sportu 8
4.Sportsko radno pravo 8
Zaključak 10
Literatura 11
Uvod
Sportska regulativa obuhvata sve norme kojima upravljačke hijerarhije propisuju ponašanje sportista, trenera i menadžera. Prema Alaphilippe-u sport je hiperregulisana oblast ljudskih aktivnosti. Sportsko pravo obuhvata sve norme kojima država reguliše društvene odnose u sportu. Pravne norme su pravila ponašanja - društveni zakoni propisani od strane zakonodavne vlasti. Za razliku od moralnih, običajnih, religijskih, tehničkih normi, pravne imaju:
Dispoziciju tj. pravilo ponašanja: imperativno ill dispozitivno (granica ponašanja, izbor drugog načina ponašanja);
Sankciju tj. ponašanje drugih subjekata prema prekršiocu dispozicije - nagrađivanje ili kažnjavanje (pravna norma).
Zajednički zaključak mnogih naučnih istraživanja nasilja i nasilja u sportu govori da je eskalacija nasilja u porastu u posljednjoj deceniji i da postaje jedan od osnovnih i primarnih problema svakog društva. Nasilje kao najjača neverbalna komunikacija ima bezbrojne vertikalne oblike pojavljivanja i kao takvo na neki način prisutno je svuda oko nas u nekom svom obliku.
Sport prati niz devijacija, među kojima je nasilničko ponašanje publike na sportskim utakmicama i priredbama najočiglednije. Zapaža se da nije važno samo ponašanje gledalaca, interakcija između igrača i navijača, kao i socijalne funkcije posmatranog sporta, nego uopšte posmatranje i proučavanje kolektivnog ponašanja. Kad se čovek nađe u masi, on može postati zrno peska koje vihor vija kud hoce.
1.Nasilje u sportu
Svakodnevno smo svedoci da se sportski stadioni i hale postaju poprišta sve bespoštednijih obračuna između tzv."navijačkih grupa". Građanski teoretičari, poput Erika Daninga, nastoje da dokažu da je nasilja na sportskim borilištima uvek bilo i da ono nije uslovljeno društvenim odnosima, pogotovu ne prirodom vladajućeg poretka, već da se radi o ispoljavanju agresije koja je čoveku urođena.
Najviše što se može učiniti je suzbijanje agresije putem institucionalizovane (državne) represije, odnosno, stvaranje prostora na kojima će ljudi, ne ugrožavajući poredak, regularno "davati oduška" svojim agresivnim potrebama. U tome sport ima nezamenljivu ulogu. Po Konradu Lorencu, na stadionima se postiže "prečišćavajuće oslobađanje agresivnih nagona".
Jaka osećanja suparništva dovode do nasilja u sportu i gubljenju predstave o pravilima igranja i obrascima ponašanja na tribinama. Navijači žele da uvek svoj tim vide na vrhu ili kao pobednika zaboravljajući pri tom da je njihovo upletanje besmisleno i često sa tragičnim posledicama.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]